Savez antifašističkih boraca
i antifašista Republike Hrvatske

Komandant Klarin

(Foto: Historijski muzej Bosne i Hercegovine) Mirko Klarin

Biološki zakoni troše humanističku levičarskograđansku supstancu – Otišla je Latinka Perović, za njom Mirko Klarin

Tek što je minuo dan tuge za Latinkkom Perović, gromadne veličine istorijske istine o krvničkom drobljenju poslednje prave Jugoslavije, stigla je iz jugoslovenske Pule žalosna vest: umro je Mirko Klarin, žurnalista i lučonoša istine o tom zločinu i zločincima.

Taj duboko čovekoljubivi trag zapisuju, ovih dana, njegovi intimusi, kolege i saučesnici. Sonja Biserko nam kaže da je Klarin bio najprestižniji insajder o radu Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. “Ranog” Mirka, studenta Pravnog fakulteta u Beogradu upoznaću sedamdesetih godina prošlog veka. Najdemokratskijom procedurom, glasovima mladih, on i ja bili smo izabrani za članove Opštinskog komiteta Saveza omladine Stari grad. Na čelu sa Vladom Babšek Orešković, sinom narodnog heroja Marka Oreškovića. Ostajući do kasno u noć na sastancima, danju smo podstrekivali omladinske ćelije da idu putem SKOJ-a, preteče Saveza omladine Jugoslavije.

Nadahnuti žarom, taj aktivizam doživljavali smo kao revoluciju posle revolucije. Godina je 1963. Stiže vest o razornom zemljotesu u Skoplju. Više od hiljadu mrtvih građana. Hiljade porodica bez krova nad glavom. Glavni grad republike Makedonije čekao je pomoć svoje Jugoslavije. Tog jula, u trenu razornog potresa staje sat na Glavnoj železničkoj stanici makedonske prestonice. Počinje kružno kretanje drugog časovnika Jugoslovenske, ali i međunarodne solidarnosti sa Makedonijom.

Vlada, Mara, Mirko Ratko… sokole našu energiju. Čeličimo mišiće, provetravamo brigadirske uniforme. U nama damara krv starih akcijaša koji su dizali iz pepela Jugu. Čekajući odlazak u Skoplje, obnavljamo repertoar akcijaših pesama i parola. Na platou ispred komiteta razigravamo Kozaračko kolo. Vodi ga Mirko Klarin. Tako upletenih ruku, stotina najboljih srednjoškolaca starog Beograda tvore omladinsku brigadu. Na njenom čelu je Mirko Klarin. Dirnut sam i ja pažnjom drugarica i drugova. Dobijam “čin”. Komandir čete.

Kloparaju točkovi voza. Kroz otvorene prozore vijore se akcijaške zastave. Pesmom nadjačavamo brektanje lokomotive. Starogradska Omladinska brigada na čelu sa komandantom Klarinom, postrojava se na peronu razrušene skopske stanice i pesmom kreće u naselje. Klarin, zajedno sa ostalim komandantima brigada iz cele Jugoslavije, “meša karte”. “Naši” prelaze u druge brigade. “Njihovi” dolaze ka nama. U mojoj četi su pridošlice: Kočo, Muharem, Vlatko, Naser… I tako izmešane brigade dobijaju tu čudotvornu jugoslovensku aromu. Taj eliksir zajedništva koji će pokrenuti akcijaše da daju još više i više na trasi.

Sećam se tih skopskih omladinskih “jutrenja”. Poneseni “religijom” zajedništva, bratstva i jedinstva, stotine postrojenih devojaka i mladića pevaju himnu Hej Sloveni. Ispred strojeva komandanti i komandiri. Dok se diže na jarbol jugoslovenska trobojka, Mirko Klarin, u stavu mirno, komanduje pozdrav zastavi.

U ime te jugoslovenske mladosti, kojoj je danas zatrt put do istine, spuštam naše akcijaške zastave na pola koplja. U spomen na komandanta Klarina.

(tacno.net/Slobodan Dukić)

Facebook
E-mail